Taksi ili sopstvena kola – šta se više isplati u Kragujevcu

Ovo je jedno od onih pitanja koje se retko postavlja naglas, a gotovo svi ga bar jednom sami sebi postave. Obično se to desi u nekom sasvim običnom trenutku, dok kružiš oko Velikog parka i tražiš slobodno mesto, ili dok u martu plaćaš registraciju i shvatiš da si za tu cifru mogao lepo da se voziš mesecima. Odgovor nije isti za svakoga i ne postoji jedno univerzalno rešenje koje važi za ceo grad. Ono što postoji jeste vrlo jednostavan način da izračunaš šta se tebi lično više isplati, i za to ti nije potrebno ništa osim malo iskrenosti prema sopstvenim navikama. U ovom tekstu prolazimo kroz sve troškove koji se obično zaborave, kroz specifičnosti kretanja po Kragujevcu i kroz situacije u kojima je odgovor gotovo uvek jasan.

Prava cena sopstvenog automobila, ono što se ne vidi na pumpi

Kada većina ljudi razmišlja o troškovima svog automobila, u glavi im je samo jedna stavka, a to je gorivo. To je i logično, jer je gorivo jedini trošak koji se plaća često, u malim iznosima i uvek u istom trenutku, pa ostaje u sećanju. Problem je što gorivo najčešće čini manje od polovine stvarne cene vožnje. Sve ostalo su takozvani fiksni troškovi, oni koji postoje čak i kada auto ceo mesec stoji ispred zgrade. Tu spadaju obavezno osiguranje i registracija, tehnički pregled, redovni servis sa uljem i filterima, gume koje se menjaju dva puta godišnje ako voziš zimske i letnje, akumulator, kočione pločice, kvačilo i sve one popravke koje se pojave bez najave. Tu je i amortizacija, dakle gubitak vrednosti vozila iz godine u godinu, što je najveći i najnevidljiviji trošak od svih. Automobil koji si kupio pre pet godina danas vredi osetno manje, a ta razlika je novac koji si potrošio na vožnju iako ga nikada nisi izvadio iz novčanika. Kada se sve to sabere i podeli brojem stvarno pređenih kilometara, mnogi vozači se iznenade, jer im ispadne da ih kilometar sopstvenim kolima košta znatno više nego što su mislili.

Kako da izračunaš svoju cenu po kilometru

Računica je jednostavna i vredi je uraditi jednom, na miru, sa papirom ili u tabeli na telefonu. Saberi sve što si u proteklih godinu dana platio za auto, dakle gorivo, registraciju, osiguranje, tehnički, servise, gume, pranje, parking i svaku popravku koje se sećaš. Zatim pogledaj koliko si kilometara prešao u toj godini, što ćeš najlakše videti po razlici na kilometraži ili po nalazima sa tehničkog pregleda. Podeli ukupan trošak brojem kilometara i dobio si svoju stvarnu cenu jednog kilometra. To je jedini pošten broj za poređenje, jer sadrži sve, a ne samo ono što se plaća na pumpi. Kada taj iznos uporediš sa cenom kilometra u taksiju, dobićeš prilično jasnu sliku. Ono što se pri tome često previdi jeste da cena kilometra sopstvenim kolima nije konstanta. Što manje voziš, to je skuplja, jer se isti fiksni troškovi raspoređuju na manji broj kilometara. Za nekoga ko godišnje pređe dvadeset hiljada kilometara auto je vrlo racionalna stvar. Za nekoga ko pređe tri hiljade, uglavnom po gradu, situacija izgleda potpuno drugačije.

Šta baš u Kragujevcu poskupljuje vožnju sopstvenim kolima

Kragujevac je grad koji se lako obilazi i u kome retko provedeš mnogo vremena u koloni, i to je velika prednost za vozače. Ali ima nekoliko stvari koje su specifične i koje realno podižu cenu svakodnevne vožnje. Prva je parkiranje u užem centru, koje je podeljeno u zone sa različitim cenama i različitim ograničenjima zadržavanja. U crvenoj zoni, koja obuhvata ulice oko samog centra, zadržavanje je vremenski ograničeno, pa ako imaš obavezu koja traje duže, moraš da izlaziš i premeštaš vozilo ili da tražiš mesto dalje. Naplata radi radnim danima i subotom pre podne, dok se nedeljom i praznicima po pravilu ne naplaćuje, što mnogi koriste kao jedini dan kada centru prilaze kolima bez razmišljanja. Druga stvar je pešačka zona u ulici Kralja Petra I, koja je srce grada i mesto gde se najviše obavlja. Do nje se kolima ne dolazi, već se parkira u okolnim ulicama i pešači, pa se vremenu koje si planirao za obavezu uvek doda još desetak minuta hoda u oba smera. Treća stvar su naselja u kojima je gustina stanovanja visoka a broj parking mesta ograničen, pre svega Aerodrom, Bubanj i Erdoglija, gde je večernje traženje mesta ispred sopstvene zgrade postalo svakodnevna disciplina. Kada sabereš vreme provedeno u kruženju, plaćeni parking i gorivo potrošeno u toj potrazi, ispadne da poslednjih petsto metara puta često košta više od svih prethodnih.

Situacije u kojima je taksi gotovo uvek isplativiji

Postoji nekoliko scenarija u kojima računica i bez kalkulatora ide u korist taksija. Prvi je odlazak u centar na kratko, na primer do banke, do Gradske tržnice ili do neke ustanove u zoni oko Trga. Vreme provedeno u traženju mesta i cena parkinga tada se približe ceni same vožnje, a ti si usput izgubio i nerve. Drugi scenario je izlazak. Ako planiraš da popiješ makar i malo, pitanje isplativosti prestaje da postoji, jer se tu ne poredi novac sa novcem nego novac sa rizikom koji nema cenu. Treći je odlazak na aerodrom ili na dužu relaciju, gde bi tvoj auto danima stajao na parkingu i skupljao trošak umesto da bude od koristi. Četvrti je zimsko jutro sa poledicom ili snegom, kada je desetak minuta struganja stakla i neizvesna vožnja uzbrdo ka Šumaricama ili Ilićevu vrlo loša zamena za vožnju u zagrejanom vozilu. Peti su odlasci u Klinički centar, gde je parkiranje uvek najveći deo problema, a najmanje ti se tada može baviti time. I šesti, koji ljudi retko pomenu, jeste povratak iz kupovine sa punim kesama, kada je najvažnije da te neko odveze od prodavnice do ulaza u zgradu, a ne da nosiš stvari sa parkinga koji si našao dve ulice dalje.

Situacije u kojima su sopstvena kola nezamenljiva

Bilo bi neiskreno tvrditi da taksi rešava svaku situaciju, jer ne rešava. Ako svakodnevno putuješ na posao van grada, recimo ka Batočini, Rači ili Topoli, i to pet dana u nedelji, sopstveni auto je gotovo sigurno racionalnije rešenje. Isto važi i ako živiš u prigradskim naseljima i selima oko Kragujevca, poput Grošnice, Maršića, Cvetojevca ili Divostina, gde je broj dnevnih putovanja veliki a razdaljine takve da se brzo nakupe kilometri. Porodice sa malom decom takođe teško da mogu bez svog vozila, jer se auto sedište, kolica i sva oprema ne pakuju i raspakuju lako više puta dnevno. Tu su i ljudi kojima je auto radni alat, majstori, terenski radnici, dostavljači i svi koji sa sobom nose opremu. Za sve njih pitanje uopšte nije da li imati auto, nego kako smanjiti troškove koje već imaju. Zanimljivo je da i ta grupa vrlo često koristi taksi, samo za druge namene, najčešće za odlaske u centar i za izlaske, dakle tamo gde bi im sopstveno vozilo bilo teret a ne olakšanje.

Kombinacija koja se u praksi najviše isplati

Najveći broj ljudi u Kragujevcu ne bira jedno ili drugo, već pravi kombinaciju, i to je najčešće najpametnije rešenje. Auto se koristi za ono za šta je nezamenljiv, dakle za posao van grada, veliku kupovinu, vikend putovanja i odlaske kod rodbine. Taksi se koristi za sve ono gde auto stvara više problema nego što ih rešava, dakle za centar, za izlaske, za rane odlaske na stanicu i za dane kada je vreme loše. Kod porodica se često dešava i drugačija računica, gde umesto drugog automobila u domaćinstvu jedan član redovno koristi taksi. Kada se saberu svi troškovi drugog vozila, od registracije i osiguranja do servisa i parkinga, ispadne da se za taj novac može voziti vrlo često i vrlo udobno, bez ijedne brige o održavanju. To je razmišljanje koje se u poslednjih nekoliko godina primetno proširilo, naročito među mlađim ljudima i među penzionerima, dakle u dve grupe koje inače imaju najmanju dnevnu kilometražu.

Napravi svoju računicu za jedan mesec

Umesto da o ovome razmišljaš u načelu, najbolje je da uradiš jednostavan test koji traje trideset dana. Prvo, izračunaj svoju cenu kilometra po metodi opisanoj na početku teksta. Drugo, tokom mesec dana zapisuj svaku vožnju koju napraviš, gde si išao i približno koliko kilometara je to bilo. Treće, na kraju meseca podvuci crtu i pogledaj koliko si zaista prešao i koliko te je to koštalo. Kod većine ljudi rezultat izgleda otprilike ovako. Ispostavi se da veliki deo mesečne kilometraže čini mali broj dugih vožnji, dok ostatak čine kratke gradske relacije od dva do pet kilometara. Upravo taj drugi deo je najskuplji po kilometru i upravo tu se najviše dobija ako se navika promeni. Ne mora se ništa raditi drastično i niko ne mora da se odriče automobila. Dovoljno je da za nekoliko tipičnih situacija u nedelji promeniš način prevoza i razlika se vidi već na kraju prvog meseca.

Jedna obična sreda u Kragujevcu

Možda je najlakše sve ovo videti kroz jedan sasvim običan dan. Zamisli osobu koja ujutru vodi dete u vrtić na Aerodromu, odatle ide na posao u naselju blizu centra, u pauzi treba nešto da obavi u banci u pešačkoj zoni, po podne ide do Kliničkog centra na kontrolu, a uveče ima dogovor sa društvom. Ako sve to radi sopstvenim kolima, dan izgleda ovako. Ujutru je vožnja kratka i potpuno opravdana. Dolazak na posao znači traženje mesta u ulicama koje su već pune od osam sati. Pauza znači plaćanje parkinga u zoni sa vremenskim ograničenjem i trku sa satom. Klinički centar znači novo kruženje i najverovatnije parkiranje nekoliko stotina metara dalje. A uveče znači ili da niko ništa ne pije, ili da auto ostaje u centru i da se sutra ujutru po njega ide posebno. Sada zamisli isti taj dan sa auto delom samo ujutru i uveče taksijem. Jutarnja vožnja ostaje ista, jer je sa detetom i opremom sopstveni auto nezamenljiv. Ali obaveza u centru i odlazak u Klinički centar postaju vožnje bez traženja mesta i bez plaćenog parkinga, a večernji izlazak se rešava sam od sebe. Kada se za taj dan sabere sve, razlika najčešće nije velika u dinarima, ali je velika u vremenu i u nervozi. I upravo tu se krije pravi odgovor. Poređenje između taksija i sopstvenih kola retko se dobija na velikim putovanjima, gde je auto gotovo uvek u prednosti. Dobija se na onim malim, svakodnevnim relacijama od dva ili tri kilometra, gde se skupljaju i troškovi i izgubljeni minuti. Zato izračunaj svoju cenu kilometra, pogledaj kako tvoja sreda zaista izgleda i videćeš gde ti se isplati da ostaviš ključeve na stolu.